Приче Соломунове

Послушајте


Приче Соломунове, глава 13


Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.


Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.


Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.


Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.

Tweet thisPost on Facebook

На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.


Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.


Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

Tweet thisPost on Facebook

Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.

Tweet thisPost on Facebook

Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.

Tweet thisPost on Facebook

Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.

Tweet thisPost on Facebook

Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.


Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.


Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.


Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.


Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.


Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.


Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.

Tweet thisPost on Facebook

Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.


Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.


Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.


Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.


Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.


Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.


Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.


Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe