Приче Соломунове

Послушајте


Приче Соломунове, глава 14


Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.


Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.


У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.


Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

Tweet thisPost on Facebook

Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.


Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.


Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.


Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.


Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.


Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.


Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.


Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.


И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.


Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.


Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.


Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.


Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

Tweet thisPost on Facebook

Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

Tweet thisPost on Facebook

Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.


Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.


Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.


Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

Tweet thisPost on Facebook

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

Tweet thisPost on Facebook

Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

Tweet thisPost on Facebook

Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.


У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.


Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.


У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.


Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.


Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.


Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.


За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.


Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.


Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

Tweet thisPost on Facebook

Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.







This goes to iframe