Приче Соломунове, глава 15
Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.