Приче Соломунове, глава 21
Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.