Приче Соломунове

Не завиди злим људима нити жели да си с њима.

Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.

Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.

И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.

Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.

Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.

Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.

Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.

Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.

Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.

Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.

Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?

Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.

Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.

Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.

Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.

Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.

Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.

Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.

Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.

Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.

Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?

И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.

Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.

А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.

Ко говори речи истините, у уста љуби.

Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.

Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.

Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.

Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;

И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.

И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.

Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,

У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.