Приче Соломунове, глава 26
Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.
Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.
Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.
Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.
Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.
Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.
Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.
Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.
Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.
Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.
Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.
Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.
Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.