Приче Соломунове, глава 27
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите.
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.