Приче Соломунове

Послушајте


Приче Соломунове, глава 31


Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.

Tweet thisPost on Facebook

Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?

Tweet thisPost on Facebook

Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.


Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,


Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.


Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;


Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.

Tweet thisPost on Facebook

Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.

Tweet thisPost on Facebook

Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.


Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.

Tweet thisPost on Facebook

Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.

Tweet thisPost on Facebook

Чини му добро, а не зло, свега века свог.

Tweet thisPost on Facebook

Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.

Tweet thisPost on Facebook

Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.

Tweet thisPost on Facebook

Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.


Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.

Tweet thisPost on Facebook

Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.

Tweet thisPost on Facebook

Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.

Tweet thisPost on Facebook

Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.

Tweet thisPost on Facebook

Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.

Tweet thisPost on Facebook

Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.

Tweet thisPost on Facebook

Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је


Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.


Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.

Tweet thisPost on Facebook

Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.


Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.

Tweet thisPost on Facebook

Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.


Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;


Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.

Tweet thisPost on Facebook

Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.


Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.







This goes to iframe