Приче Соломунове, глава 4
Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.
Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.
Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,
Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.
Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.
Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.
Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.
Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.
Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.
Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.
Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.
Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.
Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.
Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.
Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.
Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.
Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.
А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.
А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.
Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.
Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.
Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.
Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.
Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.
Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.
Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.