Књига Проповедникова

Послушајте


Глава 1


Јерусалим данас (поглед са Маслинске горе)

Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.


Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.


Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?


Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.


Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.


Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.


Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.


Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.


Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.


Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.

Tweet thisPost on Facebook

Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.


Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.


И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.


Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.


Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.


Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.


И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.


Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.







This goes to iframe