Књига Проповедникова
Проповедник, глава 12
Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;
Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,
Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамнети који гледају кроз прозоре,
И кад ће се затворити врата с улице, и ослабити звека од млевења, и кад ће се устајати на птичији глас и престати све певачице,
И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама;
Пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу,
И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.
Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина.
А не само мудар беше проповедник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича.
Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.
Речи су мудрих људи као жалци и као клини ударени; речи оних који их сложише дао је један пастир.
И тако, сине мој, чувај се оног што је преко овог, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу.
Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.
Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.
