Проповедник, глава 3
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?