Књига Проповедникова

Послушајте


Проповедник, глава 4


Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.


Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.


Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.


Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

Tweet thisPost on Facebook

Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:


Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.


Опет видех таштину под сунцем:

Tweet thisPost on Facebook

Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.


Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.

Tweet thisPost on Facebook

Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

Tweet thisPost on Facebook

Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

Tweet thisPost on Facebook

И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.

Tweet thisPost on Facebook

Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.

Tweet thisPost on Facebook

Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

Tweet thisPost on Facebook

Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.

Tweet thisPost on Facebook

Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.







This goes to iframe