Песма над песмама
Глава 1
Соломунова песма над песмама.
Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
