Песма над песмама

Послушајте


Песма над песмама, глава 2


Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

Tweet thisPost on Facebook

Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

Tweet thisPost on Facebook

Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.


Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

Tweet thisPost on Facebook

Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

Tweet thisPost on Facebook

Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.


Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.


Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.


Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

Tweet thisPost on Facebook

Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

Tweet thisPost on Facebook

Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

Tweet thisPost on Facebook

Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

Tweet thisPost on Facebook

Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

Tweet thisPost on Facebook

Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.


Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.


Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.


Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.







This goes to iframe