Песма над песмама

Послушајте


Песма над песмама, глава 3


На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.


Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.

Tweet thisPost on Facebook

Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја?


Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.


Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.


Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?


Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих:

Tweet thisPost on Facebook

Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног.

Tweet thisPost on Facebook

Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета ливанског;

Tweet thisPost on Facebook

Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске.


Изиђите, кћери сионске, и гледајте цара Соломуна под венцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његовог.







This goes to iframe