Песма над песмама, глава 7
Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
Две дојке твоје као два близанца срнчета;
Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.