Плач Јеремијин

Послушајте


Плач Јеремијин, глава 3


Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.

Tweet thisPost on Facebook

Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.

Tweet thisPost on Facebook

Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.

Tweet thisPost on Facebook

Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

Tweet thisPost on Facebook

Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

Tweet thisPost on Facebook

Посади ме у таму као умрле одавна.


Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

Tweet thisPost on Facebook

Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.


Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.

Tweet thisPost on Facebook

Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.


Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.


Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.


Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.

Tweet thisPost on Facebook

Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.


Насити ме горчином, опоји ме пеленом.


Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.


Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

Tweet thisPost on Facebook

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.


Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.


Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

Tweet thisPost on Facebook

Али ово напомињем срцу свом, те се надам:

Tweet thisPost on Facebook

Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.


Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.


Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.


Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.


Добро је мирно чекати спасење Господње.


Добро је човеку носити јарам за младости своје.


Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.


Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.


Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.


Јер Господ не одбацује за свагда.


Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.


Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.


Кад газе ногама све сужње на земљи,

Tweet thisPost on Facebook

Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,

Tweet thisPost on Facebook

Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?


Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?


Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?


Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?


Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.


Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.


Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.


Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.

Tweet thisPost on Facebook

Обастро си си се облаком да не продре молитва.

Tweet thisPost on Facebook

Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.


Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.

Tweet thisPost on Facebook

Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

Tweet thisPost on Facebook

Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.

Tweet thisPost on Facebook

Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,

Tweet thisPost on Facebook

50