Плач Јеремијин

Послушајте


Плач Јеремијин, глава 5


Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.


Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.

Tweet thisPost on Facebook

Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.

Tweet thisPost on Facebook

Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.

Tweet thisPost on Facebook

На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

Tweet thisPost on Facebook

Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.


Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.


Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.

Tweet thisPost on Facebook

Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.


Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.

Tweet thisPost on Facebook

Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.


Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.

Tweet thisPost on Facebook

Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.


Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.


Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.

Tweet thisPost on Facebook

Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!

Tweet thisPost on Facebook

Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,


Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.

Tweet thisPost on Facebook

Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.

Tweet thisPost on Facebook

Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?

Tweet thisPost on Facebook

Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.

Tweet thisPost on Facebook

Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe