Књига пророка Данила
Данило, глава 2
А друге године царовања Навуходоносоровог усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.
И рече цар да дозову враче и звездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.
И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио.
А Халдеји рекоше цару сирски: Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи.
А цар одговори и рече Халдејима: Заборавио сам, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буњишта.
Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле шта сам снио и шта значи.
Одговорише опет и рекоше: Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи.
Цар одговори и рече: Доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.
Али ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато кажите ми сан, па ћу видети да ми можете казати шта значи.
Одговорише Халдеји цару и рекоше: Нема човека на земљи који би могао казати цару то шта иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао такво шта од врача или звездара или Халдејца.
И шта цар иште врло је тешко; нити има другог који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.
Зато се цар разљути и разгневи врло, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски.
И кад изиђе заповест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.
Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповеднику стражарском, који беше изашао да убија мудраце вавилонске;
Одговори и рече Ариоху, властелину царевом: Зашто је тако нагла заповест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.