Књига пророка Осије

Послушајте


Осија, глава 11


Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог.


Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.


Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лечио.


Вукох их узицама човечијим, ужима љубавним; и бих им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну.


Неће се вратити у земљу мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтеше обратити.


И мач ће стајати у градовима његовим, и потрће преворнице његове и прождрети за намере њихове.

Tweet thisPost on Facebook

Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га ка Вишњем, али се ниједан не подиже.

Tweet thisPost on Facebook

Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од Адаме? Да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.


Нећу извршити љутог гнева свог, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човек, Светац усред тебе; нећу доћи на град.


Ићи ће они за Господом; Он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;

Tweet thisPost on Facebook

Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље асирске; и населићу их у кућама њиховим, говори Господ.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe