Књига пророка Авакума

Молитва пророка Авакума; за певање.

Господе, чух реч Твоју, и уплаших се; Господе, дело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гневу сети се милости.

Бог дође од Темана и Светац с горе Фарана; слава Његова покри небеса и земља се напуни хвале Његове.

Светлост Му беше као сунце, зраци излажаху Му из руку, и онде беше сакривена сила Његова.

Пред Њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу Његових.

Стаде, и измери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вечне горе, слегоше се хумови вечни; путеви су Му вечни.

Видех шаторе етиопске у муци, устрепташе завеси земљи мадијанској.

Еда ли се на реке разгневи Господ? Еда ли се на реке распали гнев Твој? На море јарост Твоја, кад си појездио на коњима својим и на колима својим за спасење?

Помоли се лук Твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за реке.

Видеше Те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.

Сунце и месец стадоше у стану свом, идоше према светлости Твоје стреле, према севању сјајног копља Твог.

Срдито си ишао по земљи, гневно си газио народе.

Изашао си на спасење народу свом, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.

Његовим копљима пробио си главу селима његовим кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождрети сиромаха у потаји.

Ишао си по мору на коњима својим, по гомили многе воде.

Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздрхташе на глас, у кости ми уђе трулеж, и устресох се на месту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.

Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору.

Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења свог.

Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику певачком уз жице моје.