Четврта књига Мојсијева (која се зове Бројеви )
4. Мојсијева, глава 10
Још рече Господ Мојсију говорећи:
Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
2 Мој:28:29 3 Мој:23:24 Ис.Н.:4:7 1 Дн.:15:24 2 Дн.:7:6 Језд.:3:10 Нем.:12:35 Псал.:81:3 1 Кор.:11:24 И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.
2 Мој:40:36 4 Мој.:1:1 4 Мој.:13:1 4 Мој.:13:4 4 Мој.:13:26 5 Мој.:1:1 5 Мој.:1:6 5 Мој.:33:2 1 Сам.:25:1 Авак.:3:3 Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.
