Свето Јеванђеље по Матеју
Матеј, глава 27
А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама
Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.
А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;
И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.
Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?
И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.
А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
А тада имаху знатног сужња по имену Варава.
И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
Јер знаше да су Га из зависти предали.
А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.
И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.
И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.
И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.
И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.
И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
И сеђаху онде те Га чуваху.
И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.
А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.
Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
А Исус опет повика гласно и испусти душу.
И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;