Свето Јеванђеље по Марку
Марко, глава 15
И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.
И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
И тужаху Га главари свештенички врло.
А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.
Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.
А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.
А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.
И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.
А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?
Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.
Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.
А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?
А они опет повикаше: Распни га.
А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.
А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.
А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,
И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.
И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!
И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.
И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.
И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.
И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.
И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.
И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.
А беше сат трећи кад Га разапеше.
И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.
И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.
И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.
И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,
Помози сам себи и сиђи с крста.
Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.
Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.
А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.
И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.
А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
А Исус повика гласно, и издахну.
И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.
А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.
А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,
Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.
И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),
Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.
А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?
И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.
И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.
А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.
