Свето Јеванђеље по Марку



Марко, глава 4


И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.


И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:


Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.

Tweet thisPost on Facebook

И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

Tweet thisPost on Facebook

А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:


А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.

Tweet thisPost on Facebook

И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.


И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.


И рече: Ко има уши да чује нека чује.

Tweet thisPost on Facebook

А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.


И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;


Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.


И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?

Tweet thisPost on Facebook

Сејач реч сеје.


А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.


Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;


Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.


А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,


Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.


А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.


И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?


Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.


Ако има ко уши да чује нека чује.


И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.


Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.


И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;


И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.

Tweet thisPost on Facebook

Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

Tweet thisPost on Facebook

А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.


И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?


Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;


А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.


И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.


А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.

Tweet thisPost on Facebook

И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.


И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.

Tweet thisPost on Facebook

И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.

Tweet thisPost on Facebook

А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?

Tweet thisPost on Facebook

Исус утишава буру на мору

И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.


И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

Tweet thisPost on Facebook

И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?







This goes to iframe