Свето Јеванђеље по Луки
Лука, глава 16
А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.
И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.
Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.