Свето Јеванђеље по Јовану
Јован, глава 18
И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови.
А Јуда, издајник Његов, знаше оно место; јер се Исус често скупљаше онде с ученицима својим.
Онда Јуда узе чету и од главара свештеничких и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свећама и с оружјем.
А Исус знајући све што ће бити од Њега изиђе и рече им: Кога тражите?
Одговорише Му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који Га издаваше.
А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.
Онда их опет запита Исус: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.
Да се изврши реч што рече: Не изгубих ни једног од оних које си ми дао.
А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. А слузи беше име Малхо.
Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем?
А чета и војвода и момци јеврејски ухватише Исуса и свезаше Га,
И одведоше Га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше поглавар свештенички оне године.
А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да умре један човек него народ да пропадне.
За Исусом, пак, иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај беше познат код поглавара свештеничког, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничког;
А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што беше познат код поглавара свештеничког и рече вратарици те уведе Петра.
Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да ниси и ти ученик овог човека? Он рече: Нисам.
А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.
Поглавар, пак, свештенички запита Исуса за ученике Његове и за Његову науку.
Исус му одговори: Ја говорих јавно свету, ја свагда учих у зборници и у цркви, где се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.
Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знају шта сам ја говорио.
А кад Он ово рече, један од момака који стајаху онде удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничком?
Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?
И Ана посла Га свезаног Кајафи, поглавару свештеничком.
А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и рече: Нисам.
Рече један од слугу поглавара свештеничког који беше рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли ја тебе у врту с њим?
Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева.
А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.
Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: Какву кривицу износите на овог човека?
Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.
А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону свом судите му. А Јевреји му рекоше: Ми не смемо никога погубити.
Да се збуде реч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умрети.
Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече Му: Ти си цар јудејски?
Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?
Пилат одговори: Зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?
Исус одговори: Царство моје није од овог света; кад би било од овог света царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.
Онда Му рече Пилат: Дакле си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.
Рече Му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.
А у вас је обичај да вам једног пустим на пасху, хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског?
Онда сви повикаше опет говорећи: Не овог, него Вараву. А Варава беше хајдук.