Дела светих апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )

И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.

И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.

И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?

А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.

А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.

Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;

Него је ово оно што каза пророк Јоило:

И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;

Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.

И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.

Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.

И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.

Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,

Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;

Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.

Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;

Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;

Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.

Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.

Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.

Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,

Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.

Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.

Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.

Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,

Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.

А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?

А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;

Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.

Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.

И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.

И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.

И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.

И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,

Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.