Дела светих апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )



Дела апостолска, глава 28


И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Мелит.


А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.


А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

Tweet thisPost on Facebook

И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој, говораху један другом: Јамачно је овај човек крвник, ког избављеног од мора суд Божји не остави да живи.


А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.


А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се, и говораху да је он бог.


А наоколо око оног места беху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.

Tweet thisPost on Facebook

А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, коме ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцели га.


А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву оном, и исцељиваху се.

Tweet thisPost on Facebook

И поштоваху нас великим частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.


А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и беху на њој написани Диоскури.


И допловивши у Сиракузу остасмо онде три дана.

Tweet thisPost on Facebook

А оданде отпловивши дођосмо у Ригију; и после једног дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.

Tweet thisPost on Facebook

Онде нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

Tweet thisPost on Facebook

И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет све до Апијева пазара и три крчме. И кад их виде Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.

Tweet thisPost on Facebook

А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи где хоће с војником који га чуваше.


А после три дана Павле сазва старешине јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: Људи браћо! Ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачким; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,


Који извидевши за мене хтеше да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.


Али кад Јудејци говораху насупрот, натера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао шта тужити.


Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе.

Tweet thisPost on Facebook Плач:3:7 Дела:24:21 Дела:26:6 Дела:26:29 Ефес:3:1 Ефес:4:1 Ефес:6:20 2 Тим.:1:16 Филим.:1:10 Филим.:1:13