Римљанима, глава 2
Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.
А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.
Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?
Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?
Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,
Који ће дати свакоме по делима његовим:
Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни;
А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.
Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;
А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;
Јер Бог не гледа ко је ко.
Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити
(Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.
Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;
И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,
Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.
Учећи, дакле, другог себе не учиш;
Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;
Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.
Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.
Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.
Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?
И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.
Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;
Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.