Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )

Послушајте


1. Коринћанима, глава 13


Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.


И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.


И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.


Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,


Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,


Не радује се неправди, а радује се истини,


Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.


Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

Tweet thisPost on Facebook

Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;


А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.


Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.

Tweet thisPost on Facebook

Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.


А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.







This goes to iframe