Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )

Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.

Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.

Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,

И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,

И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;

А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;

А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;

А после свих јави се и мени као каквом недоношчету.

Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.

Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.

Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.

А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?

И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.

А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.

А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.

Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.

А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.

Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.

Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.

Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.

Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.

Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;

Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.

А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.

Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.

А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.

Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?

И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?

Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.

Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.

Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.

Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.

Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?

Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.

И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.

А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.

Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.

И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.

Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.

Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;

Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;

Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.

Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.

Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.

Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.

Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.

И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.

А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.

Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.

Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.

Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.

А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.

Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.