2. Коринћанима, глава 12
Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.
Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба.
И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна)
Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити.
Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.
Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене.
И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.
Зато трипут Господа молих да одступи од мене.
И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.
Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.
Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа.
Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.
Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.
Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци.