Солуњанима посланица прва (светог апостола Павла )

Послушајте


1. Солуњанима, глава 2


Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;


Него пострадавши пре и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу свом казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом.


Јер утеха наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;

Tweet thisPost on Facebook

Него како нас окуша Бог да смо верни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.


Јер никад из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је сведок;

Tweet thisPost on Facebook

Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од других.


Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица негује своју децу.

Tweet thisPost on Facebook

Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омилели.


Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадисмо ниједном од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије.


Ви сте сведоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који верујете,

Tweet thisPost on Facebook

Као што знате да сваког од вас као отац децу своју

Tweet thisPost on Facebook

Молисмо и утешавасмо, и сведочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.


Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас реч чувења Божијег примисте не као реч човечију, него (као што заиста јесте) реч Божију, која и чини у вама који верујете.


Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од свог рода као и они од Јевреја,


Који убише и Господа Исуса и пророке Његове, и који нас истераше, и Богу не угодише, и који се свим људима противе,


И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне грехе своје свагда; али напослетку дође гнев на њих.


А ми, браћо, осиротивши за вама неко време лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.


Зато хтедосмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона.


Јер ко је наша нада или радост, или венац славе? Нисте ли и ви пред Господом нашим Исусом Христом о Његовом доласку?


Јер сте ви наша слава и радост.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe