Глава 1
Од Павла, апостола Исуса Христа, по заповести Бога, Спаса нашег и Господа Исуса Христа, наде наше,
Тимотију, правом сину у вери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашег и Христа Исуса, Господа нашег.
Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Македонију, да заповедиш некима да не уче другачије,
Нити да гледају на лажи и на тефтере од племена којима нема краја, и који пре чине препирања неголи Божји напредак у вери.
А намера је заповести љубав од чистог срца и добре савести и вере нелицемерне;
У којима неки погрешивши сврнуше у празне говоре,
И хтели би да буду законици, а не разумеју ни шта говоре, ни шта утврђују.
А знамо да је закон добар ако га ко држи као што треба.
Знајући ово да праведнику закон није постављен, него безаконицима и непокорнима и безбожницима и грешницима, неправеднима и поганима, крвницима оца и матере, крвницима људским,
Курварима, мужеложницима, људокрадицама, лажљивцима, клетвопреступницима, и ако шта има противно здравој науци,
По јеванђељу славе блаженог Бога, које је мени поверено.
И захваљујем Христу Исусу, Господу нашем, који ми даје моћ, што ме за верног прими и постави ме у службу,
Који сам пре био хулник и гонитељ и силеџија; али бих помилован, јер не знајући учиних, у неверству.
Али се још већма умножи благодат Господа нашег Исуса Христа с вером и љубави у Христу Исусу.
Истинита је реч и сваког примања достојна да Христос Исус дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја.
Али тога ради ја бих помилован да на мени првом покаже све трпљење Исус Христос за углед онима који Му хоће веровати за живот вечни.
А Цару вечном, Нераспадљивом, који се не види, једином премудром Богу част и слава ва век века. Амин.
Ову пак заповест предајем ти, сине Тимотије, по пређашњим пророштвима за тебе: да ратујеш у у њима добар рат,
Имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши отпадоше од вере;
Међу којима су Именеј и Александар које предадох сотони да се науче не хулити.