Саборна посланица (светог апостола Јакова )

Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.

Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,

Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;

А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.

Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.

Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.

Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.

А понижени брат нека се хвали висином својом;

А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.

Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.

Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.

Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;

Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.

Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.

Не варајте се, љубазна браћо моја!

Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;

Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.

Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.

Јер срдња човечија не чини правде Божије.

Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.