2. Петрова, глава 2
А беше и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао.
И многи ће поћи за њиховим нечистотама којима ће се хулити на пут истине.
И у лакомству ловиће вас измишљеним речима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема.
Јер кад Бог не поштеде анђела који сагрешише, него их метну у окове мрака пакленог, и предаде да се чувају за суд;
И први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички;
И градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали;
И избави праведног Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења;
Јер кад живљаше праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дела, мучаше од дана до дана праведну душу;
Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни;
А особито оне који иду за телесним жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дрхћу хулећи на славу.
Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулни суд;
А они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумеју, и у погибли својој пропашће
Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и грех, који се хране својим преварама, једући с вама;
Имајући очи пуне прељубочинства и непрестаног греха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, деца клетве;
Оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восоровог, коме омиле плата неправедна;
Али би покаран за своје безакоње: скот неми проговоривши гласом човечијим забрани безумље пророково.
Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне ветрови, за које се чува мрак тамни вавек.
Јер говорећи поносите и лажљиве речи прелашћују на нечистоте телесних жеља оне који одскора беже од оних што живе у превари.
И обећавају им слободу, а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује.
Јер ако одбегну од нечистоте света познањем Господа и спаса нашег Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им последње горе од првог;
Јер им беше боље да не познаше пут правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповести која им је предана.
Јер им се догоди истинита приповест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу.