Књига о судијама

Послушајте


Судије, глава 5


Песма Деворе и Варака

И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:

Tweet thisPost on Facebook

Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.

Tweet thisPost on Facebook

Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом.

Tweet thisPost on Facebook

Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.


Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим.


За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима.


Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.


Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу?


Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.

Tweet thisPost on Facebook

Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте.


Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата.

Tweet thisPost on Facebook

Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.

Tweet thisPost on Facebook

Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.

Tweet thisPost on Facebook

Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари.


И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли.

Tweet thisPost on Facebook

Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли.


Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста?


Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.


Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише.


С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару.


Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.


Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових.

Tweet thisPost on Facebook

Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима.


Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена.


Заиска воде, млека му даде, у господској здели донесе му павлаку.

Tweet thisPost on Facebook

Левом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слепе очи.

Tweet thisPost on Facebook

Међу ноге њене сави се, паде, леже, међу ноге њене сави се, паде где се сави, онде паде мртав.

Tweet thisPost on Facebook

С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: Што се тако дуго не враћају кола његова? Што се тако полако мичу точкови кола његових?

Tweet thisPost on Facebook

Најмудрије између дворкиња њених одговараху јој, а и сама одговараше себи:

Tweet thisPost on Facebook

Нису ли нашли? Не деле ли плен? По једну девојку, по две девојке на сваког. Плен шарен Сисари, плен шарен, везен; шарен, везен с обе стране, око врата онима који запенише.


Тако да изгину сви непријатељи Твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година.







This goes to iframe