Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

И рече Господ Ноју: уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овога вијека.

Узми са собом од свијех животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,

Такођер и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува сјеме на земљи.

Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истријебићу са земље свако тијело живо, које сам створио.

И Ноје учини све што му заповједи Господ.

И бјеше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његовијех с њим ради потопа.

Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,

Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што бјеше Бог заповједио Ноју.

А у седми дан дође потоп на земљу.

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога мјесеца, седамнаести дан тога мјесеца, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и отворише се уставе небеске;

И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његовијех с њима;

Они, и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и што год лети и има крила.

Дође к Ноју у ковчег по двоје од свакога тијела, у којем има жива душа.

Мушко и женско од свакога тијела уђоше, као што бјеше Бог заповједио Ноју; па Господ затвори за њим.

И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под цијелијем небом.

Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

Тада изгибе свако тијело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

Све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, помрије.

И истријеби се свако тијело живо на земљи, и људи и стока и што год гамиже и птице небеске, све, велим, истријеби се са земље; само Ноје оста и што с њим бјеше у ковчегу.

И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана.