Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 20


А Софар Намаћанин одговори и рече:

Tweet thisPost on Facebook

Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

Tweet thisPost on Facebook

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мојега одговорити за ме.

Tweet thisPost on Facebook

Не знаш ли да је тако откако је вијека, од како је постављен човјек на земљи.

Tweet thisPost on Facebook

Да је слава безбожнијех за мало и радост лицемјерова зачас?


Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

Tweet thisPost on Facebook

Нестаће га за свагда као кала његова; и који га видјеше рећи ће: куда се дједе?


Као сан одлетјеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.


Око које га је гледало неће више, нити ће га више видјети мјесто његово.


Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати што је отео.


Кости ће његове бити пуне гријеха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

Tweet thisPost on Facebook

Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

Tweet thisPost on Facebook

Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

Tweet thisPost on Facebook

Ипак ће се јело његово претворити у цријевима његовијем, постаће у њему јед аспидин.


Благо што је прождро избљуваће, из трбуха његова истјераће га Бог.


Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

Tweet thisPost on Facebook

Неће видјети потока ни ријека којима тече мед и масло.


Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промјена, и неће се радовати.

Tweet thisPost on Facebook

Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

Tweet thisPost on Facebook

Јер није нигда осјетио мира у трбуху свом, ни што му је најмилије неће сачувати.


Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

Tweet thisPost on Facebook

Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољнијех удариће на њ.

Tweet thisPost on Facebook

Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гњева својега, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.


Кад стане бјежати од оружја гвозденога, простријелиће га лук мједени.


Стријела пуштена проћи ће кроз тијело његово, и свијетло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.


Све ће таме бити сакривене у тајним мјестима његовијем; прождријеће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његову зло ће му бити.


Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.


Отићи ће љетина дома његова, расточиће се у дан гњева његова.


То је дио од Бога човјеку безбожному и нашљедство од Бога за бесједу његову.







This goes to iframe