Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 36


Још говори Елијуј и рече:

Tweet thisPost on Facebook

Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има што бих говорио за Бога.

Tweet thisPost on Facebook

Почећу из далека бесједу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

Tweet thisPost on Facebook

Доиста, неће бити лажне ријечи моје, код тебе је који право мисли.


Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

Tweet thisPost on Facebook

Не да живјети безбожнику, а невољницима чини правду.

Tweet thisPost on Facebook

Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на пријесто посађује их навијек, те се узвишују.


Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,


Тада им напомиње дјела њихова и безакоња њихова како су силна.

Tweet thisPost on Facebook

И отвора му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

Tweet thisPost on Facebook

Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.


Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

Tweet thisPost on Facebook

А који су лицемјерна срца, навлаче гњев и не вичу кад их повеже;

Tweet thisPost on Facebook

Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

Tweet thisPost on Facebook

Избавља невољника из невоље његове и отвора му ухо у муци.

Tweet thisPost on Facebook

Тако би и тебе извео из тјескобе на пространо мјесто, гдје ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

Tweet thisPost on Facebook

Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

Tweet thisPost on Facebook

Доиста, гњев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

Tweet thisPost on Facebook

Хоће ли гледати на твоје богатство? неће ни на злато ни на каку силу блага твојега.

Tweet thisPost on Facebook

Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје мјесто.

Tweet thisPost on Facebook

Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.


Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као он?


Ко му је одредио пут његов? или ко ће му рећи: чиниш неправо?


Опомињи се да величаш дјела његова, која гледају људи.


Сви људи виде их, сваки их гледа издалека.


Гле, Бог је велик, и не можемо га познати, број година његовијех не може се докучити.


Јер он стеже капље водене, које лију дажд из облака његовијех;

Tweet thisPost on Facebook

Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

Tweet thisPost on Facebook

И ко би разумио простор облацима и грмљаву у шатору његову?

Tweet thisPost on Facebook

Како простире над њим свјетлост своју, и дубине морске покрива?

Tweet thisPost on Facebook

Тијем суди народима, даје хране изобила.

Tweet thisPost on Facebook

Рукама заклања свјетлост, и наређује кога да срете,

Tweet thisPost on Facebook

Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe