Псалми Давидови

Тече из срца мојега ријеч добра; рекох: дјело је моје за цара; језик је мој трска хитрога писара.

Ти си најљепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довијека.

Припаши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красоту своју.

И тако окићен похитај, сједи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.

Оштре су стријеле твоје; народи ће пасти под власт твоју; простријелиће срца непријатеља царевијех.

Пријесто је твој, Боже, вјечан и непоколебљив; скиптар је царства твојега скиптар правице.

Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради, помаза те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.

Све хаљине твоје миришу смирном, алојем и касијом. Који живе у дворима од Минијске слонове кости, они те веселе.

Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у Офирском злату.

Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца својега.

И цару ће омиљети љепота твоја; јер је он Господ твој, и њему се поклони.

Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити.

Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.

У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби дјевојке, друге њезине.

Мјесто отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.

Учинићу да се не заборавља име твоје од кољена на кољено; потом ће те славити народи вавијек вијека.