Јеванђеље по Матеју

Тог истог дана изиђе Исус из куће и седе крај мора.

Али како се око њега беше скупило велико мноштво народа, уђе у једну лађу и седне. Цео народ стајаше на обали.

Он им проговори у поређењима о многим стварима, и рече:

Изиђе сејач да сеје. И како он сејаше, један део семења паде покрај пута, и долетеше птице и позобаше га.

Други део паде на каменита места, где не беше много земље, и одмах изниче, јер не нађе дубоке земље;

али кад одскочи сунце, изгоре и усахну, јер немаше корена.

Други део паде на добру земљу, и донесе плод: од једног зрна по сто, од једног по шездесет, од једног по тридесет.

Ко има уши да чује нека чује!

Ученици му се приближише, и рекоше му: Зашто им говориш у порењима?"

Исус им одговори: Јер је вама дано да познате тајне краљевства небескога, а њима није дано.

Јер ко има, даће му се и биће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има.

Зато им говорим у поређењима, јер видећи не виде, и чујући не чују и не разумеју.

И збива се на њима пророштво Исаијино: "Ушима својим ћете чути и нећете разумети, гледаћете очима својим и нећете видети.

Јер је срце овом народу отврдло, и уши је своје затиснуо, и очи је своје затворио, од страха да својим очима не види и да својим ушима не чује, и не обрати се, па да га исцелим.

Али су блажене очи ваше што виде и уши ваше што чују!

Јер вам уистину кажем да су многи пророци и праведници желели видети што ви видите, и не видеше, и чути што ви чујете, и не чуше.

Ви дакле чујте што значи поређење са сејачем:

Кад чује човек реч о краљевству и не разуме је, то долази лукави и отме посејано у срцу његовом: то је човек који је покрај пута семе примо.

А који је на камен семе примио, то је онај који слуша реч и одмах је с радошћу прими;

али нема корена у себи, непостојан је, и чим дође каква невоља или прогонство због речи, одмах се спотиче.

А који је усред трња семе примио, то је онај који слуша реч, али бриге овога света и мамљења богатства загуше Реч и направе је неплодном.

А који је на добру земљу семе примио, то је онај који слуша реч и разуме; он дакле и плод даје, и једно зрно доноси по сто, друго по шездесет, а опет друго по тридесет.

Он им каза још једно поређење, и рече: Краљевство је небеско слично човеку који посеја добро семе у пољу своме.

Али док људи спаваху, дође непријатељ његов и посеја љуљ по пшеници, па отиде.

Кад ниче усев и род донесе, онда се показа и љуљ.

Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуд дакле љуљ?

Он им одговори: Непријатељ човек то учини. - Рекоше му слуге: Хоћеш ли да идемо да га почупамо?

Не - рече он -, да не би чупајући љуљ, почупали заједно с њиме и пшеницу.

Оставите нека расте обоје заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Ишчупајте најпре кукољ и свежите у снопље да се сажеже, а пшеницу свезите у житницу моју.

Он им каза још једно поређење, и рече: Краљевство је небеско слично зрну горушичном, које узме човек и посеје на њиви својој.

Оно јесте најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и постане дрво, тако да прилећу птице небеске и гнезде се на гранама његовим."

Он им каза још и ово поређење: Краљевство је небеско слично квасцу које узме жена и умеси у три мере брашна док цело тесто не ускисне.

Све ово у поређењима рече Исус народу, а без поређења ништа му не говораше,

да се збуде што је јављено преко пророка: "Поређењима ћу уста своја отворити, објавићу ствари од постања света сакривене".

Тада отпусти народ и уђе у кућу. К њему приступише ученици његови и рекоше му: Тумачи нам поређење са љуљем на њиви.

Он одговори: Тко сеје добро семе, то је Син човечји;

њива је свет; добро семе су синови краљевства, а љуљ су синови лукавога;

непријатељ који га је посејао, то је ђаво; жетва је свршетак света, а жетеоци су анђели.

Како се дакле љуљ ишчупа и огњем сажиже, тако ће бити на свршетку века.

Послат ће Син човечји анђеле своје, који ће ишчупати из краљевства његова све саблазни и оне који чине безакоње,

и бациће их у пећ огњену, где ће бити плакања и шкргут зуба.

Тада ће се праведници засјати као сунце у краљевству Оца свога. Тко има уши да чује нека чује!

Још је краљевство небеско слично благу сакривеном у пољу. Човек који га нађе, крије га и у радости својој иде да прода све што има и купи оно поље.

Још је краљевство небеско слично трговцу који тражи добра бисера.

Нађе једно скупоцјено зрно, и отиде да прода све што има и купи га.

Још је краљевство небеско слично мрежи која се баци у море и заграби од сваке врсте рибе.

Кад се она напуни, извуку је рибари на крај, и седећи на обалу метну што је добро у судове, а бацају што не ваља.

Тако ће бити на свршетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних,

и бациће их у пећ огњену, где ће бити плакања и шкргут зуба.

Разуместе ли све ово? - Рекоше му: Да, Господе.

И он им рече: Зато је сваки књижевник научен о ономе што се односи на краљевство небеско сличан домаћину који вади из ризнице своје и нове и старе ствари.

Кад Исус сврши ова поређења отиде оданде,

и дошавши у своју постојбину, стаде учити у синагоги, тако да му се чуђаху, и говораху: Откуд њему ова мудрост и ова чуда?

Није ли ово дрводељин син? Није ли мати његова Марија, и нису ли браћа његова Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?

И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему све то?

И он беше за њих повод спотицања. Али им он рече: Пророк је презрен само у постојбини својој и у дому своме.

И не учини у том месту много чудеса, због неверовања њихова.