Јеванђеље по Матеју



Јеванђеље по Матеју, глава 22


Проговарајући опет у поређењима, рече им Исус:


Краљевство је небеско слично краљу који приреди свадбу сину своме,

Tweet thisPost on Facebook

и посла слуге своје да зову званице на свадбу, али они не хтеше доћи.

Tweet thisPost on Facebook

Он посла и друге слуге, говорећи: Кажите званицама: "Ево сам обед свој уготовио, јунци моји и утовљена живинчад моја поклани су и све је готово. Дођите на свадбу."

Tweet thisPost on Facebook

Али они, не марећи што су позвани отидоше овај у своје поље, онај к својој трговини,


а остали ухватише слуге његове, изружише их и побише их.


Краљ се разгневи, посла своју војску, погуби оне крвнике и запали град њихов.


Тада рече слугама својим: Свадба је готова, али званице не беху достојне ње.


Идите дакле на раскрснице, и кога год нађете позовите на свадбу.

Tweet thisPost on Facebook

Слуге пођоше на раскрснице, сабраше све које нађоше, зле и добре, и свадбена соба напуни се гостима.


Краљ уђе да види оне који су седили за столом, и угледа онде човека који није имао свадбено одело;


и рече му: Пријатељу како си дошао амо без свадбеног одела? - А он се ућути.


Тада рече краљ слугама: Свежите му руке и ноге, и баците га напоље у таму, где ће бити плакања и шкргут зуба.


Јер су многи звани, али је мало изабраних.


Фарисеји отиђоше да се договоре како би ухватили Исуса у речи.


Они послаше к њему ученике своје с Иродовцима, који му рекоше: Учитељу, знамо да си истинит, и путу Божјему заиста учиш, и не обазиреш се ни на кога, јер немаш личних обзира.


Кажи нам, дакле, шта мислиш: Треба ли дати порезу цару, или не?

Tweet thisPost on Facebook

Знајући Исус злобу њихову, рече: Што ме искушавате, лицемери!

Tweet thisPost on Facebook

Покажите ми новац којим се порез плаћа. И они му показаше један динар.

Tweet thisPost on Facebook

Исус их упита: Чији су овај лик и овај натпис?

Tweet thisPost on Facebook

Подајте ћесарево ћесару

Рекоше му: Цареви. Тада им он рече: Подајте дакле цару царево а божје Богу.


Изненађени тим одговором они га оставише и отидоше.


Тог истог дана приступише к њему садукеји, који говоре да нема ускрсења, и ставише му ово питање:


Учитељу, Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да му узме брат његов жену његову и да подигне потомство брату своме.


У нас беше седам браће. Први се ожени и умре, и како није имао порода, остави жену своју брату своме.

Tweet thisPost on Facebook

Тако би и с другим, и с трећим, па до седмога.

Tweet thisPost on Facebook

А после свију умре и жена.

Tweet thisPost on Facebook

О ускрсењу дакле, коме ли ће од те седморице она бити жена? Јер је за свима била.

Tweet thisPost on Facebook

Исус им одговори: Варате се, јер не разумете ни Писма ни силе Божје.


Јер о ускрсењу нити ће се људи женити нити жене удавати, него ће бити као анђели Божји на небу.


А за ускрсење мртвих нисте ли читали шта вам је Бог рекао:

Tweet thisPost on Facebook

Ја сам Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев? Није Бог, Бог мртвих, него Бог живих!


Народ који слушаше дивљаше се науци Исусовој.


А фарисеји, чувши како он ућутко садукеје, сабраше се заједно,

Tweet thisPost on Facebook

и један од њих, који је био човек од закона, стави му ово питање, да би га искушао:

Tweet thisPost on Facebook

Учитељу, која је највећа заповест у закону?

Tweet thisPost on Facebook

Највећа заповест

Исус му одговори: Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим.


Ово је највећа и прва заповест.

Tweet thisPost on Facebook

А ево друге, која је иста као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.


О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.


Како фарисеји беху ту на окупу, упита их Исус, говорећи:


Што мислите ви за Христа? Чији је он син? - Одговорише му: Давидов.


Рече им Исус: Како дакле Давид, Духом надахнут, њега назива Господом, кад говори:


"Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?"


Кад дакле Давид назива њега Господом, како да му је син?

Tweet thisPost on Facebook

И нико му не могаше одговорити ни речи, нити смедијаше ко од тог дана да га запита више.








This goes to iframe