Дела апостолска



Дела апостолска, глава 13


У Антиохијској цркви било је пророка и учитеља, а наиме: Варнава, Симеон, који се зваше Нигар, Лукије из Кирине, Манаил који је био одгојен с Иродом тетрархом, и Савле.


Док они служаху Господу у службом својом и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојите ми Варнау и Савла на дело на које их позвах.


Тада, постивши и помоливши се, положише руке на њих и отпустише их.


Варнава и Савле, послани од Духа Светога, сиђоше у Селевкију, и оданде отпловише у Кипар.


Дошавши у Саламину, јавише реч Божју у синагогама јудејским. Они су имали Јована за помоћника.


Пошто пређоше цело острво до Пафа, нађоше неког врачара, лажног јудејског пророка, по имену Вар-Исуса,

Tweet thisPost on Facebook

који беше с проконсулом Сергијем Павлом, човеком разумним. Овај дозва Варнаву и Савла, и изрази жељу да чује реч Божју.


Али Елима, врачар (јер то значи име његово), стаде им се противити, настојећи да одврати проконсула од вере.


Тад Савле, који се зваше и Павле, пун Духа Светога, погледа на њ,

Tweet thisPost on Facebook

и рече: Човече, пуни сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи, непријатељу сваке правде!, зар нећеш да престанеш кварити правих путева Господњих?


И сад, гле, руке Господње на те! Бићеш слеп и нећеш за неко време сунца видети. И у једанпут нападе на њ мрак и тама, и он, пипајући, тражаше некога који би га за руку водио.


Тад проконсул, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.

Tweet thisPost on Facebook

Павле и другови његови, укрцавши се у Пафу, отпловише у Пергу Памфилијску. Јован се одвоји од њих и врати се у Јерусалим.


Из Перге проследише пут, и дођоше у Антиохију Писидијску. Ушавши у синагогу у дан суботни седоше.


По читању закона и пророка, поручише њима старешине синагоге: Људи, браћо, ако имате коју поруку да упутите народу, говорите!


Павао уста и махнувши руком рече: Људи Израиљци и ви који се Бога бојите, чујте!


Бог народа овога Израиљева, изабра оце наше и подиже овај народ док пребиваше у туђини, у земљи Египатској, и силном руком својом изведе га из ње.


И до четрдесет година прехрани га у пустињи;

Tweet thisPost on Facebook

и затрвши седам народа у земљи Хананској, раздели им земљу у наслеђе.

Tweet thisPost on Facebook

Затим им на четири стотине и педесет година даде судије до пророка Самуила.

Tweet thisPost on Facebook

Они су тражише краља, и даде им Бог Шаула, сина Кисова, човека од колена Вењаминова, за четрдесет година.


и одбацивши њега, подиже им Давида за краља, о коме даде ово сведочанство: Нађох Давида, сина Јесајева, човека по срцу мојему, који ће испунити сву вољу моју.


Од његова семена подиже Бог Израиљу, по обећању, Спаситеља који је Исус.


Пре његова доласка проповеда Јован крштење покајања свему народу Израелову.

Tweet thisPost on Facebook

И кад свршаваше Јован течење своје, говораше: Ко милсите да сам, ја то нисам, него ево иде за мном један коме ја нисам достојан раздрешити ремена на обући његовој.

Tweet thisPost on Facebook

Људи, браћо, синови рода Аврамова, и ви који се Бога бојите, вама се управи ова реч спасења.

Tweet thisPost on Facebook

Јер становници Јерусалимски и главари њихови не препознаше Исуса и, осудише га, испунише речи пророка које се читају сваке суботе.


И мада не нађоше на њему ниједне смртне кривице, тражише од Пилата да га погуби.

Tweet thisPost on Facebook

И кад свршише све што је писано за њега, скинуше га с дрвета и метуше га у гроб.

Tweet thisPost on Facebook

Али га Бог ускрсну из мртвих.


И он се појављива много дана онима који бејаху изишли с њим из Галилеје у Јерусалим, и који су сад сведоци његови пред народом.


И ми вама јављамо добру вест да је обећање учињено оцима нашим Бог испунио нама, деци њиховој, ускрснувши Исуса,


као што је написано у другом псалму: "Ти си син мој, ја те данас родих".


А да га је ускрснуо из мртвих, да се више не врати у трулење, то је оно што је он јавио говорећи: "Даћу вама свете милости Давиду обећане, милости верне".

Tweet thisPost on Facebook

Зато и на другом месту говори: "Нећеш дати да твој Светац трулење види!"


И Давид, послуживши роду своме по вољи Божјој, умре и придружи се оцима својим, и виде трулење.


Али онај кога Бог ускрсну, тај не виде трулења.

Tweet thisPost on Facebook

Знајте, дакле, људи, браћо, да се по њему вама јавља опроштење греха


и да ће се сваки који верује по њему оправдати од свега онога, од чега се по закону Мојсијевом не могосте оправдати.


Гледајте зато да не дође на вас оно што је казано у пророцима:


"Гледајте, ви који презирете, чудите се и изгубите се; јер ћу ја за ваших дана учинити дело, дело које не бисте веровали ако вам га неко исказује".


Кад излажаху из синагоге, мољаху их да им се ове речи у другу суботу говоре;

Tweet thisPost on Facebook

а кад се сабор разиђе, многи од Јудеја и од побожних прозелита пођоше за Павлом и за Варнавом, који се разговорише с њима, и препоручише им да остану у милости Божјој.


У другу суботу сабра се скоро цео град да чује реч Божју.


Кад Јудеји видеше мноштво народа, напунише се зависти и опираху се речи Павловој, насупрот говорећи и грдећи га.


Павле и Варнава рекоше им чисто: Вама је требало да се најпре јави реч Божја, али кад је ви одбацујете и сами се сматрате да нисте достојни вечнога живота, ево се обраћамо к паганцима,


јер нам је тако заповеди Господ: "Поставих те да си светлост народима, и да носиш спас до крајњих граница земље".


Чувши то, радоваху се паганци и слављаху реч Божју, и примише веру сви који беху одређени за живот вечни.


Реч се Божја ширила по свој околини.

Tweet thisPost on Facebook

Али Јудеји подговорише побожне виђене жене и старешине градске, и изазваше гоњењен на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.


А они, отресавши на њих прашину са ногу својих, пођоше у Иконију,


док су ученици били пуни радости и Духа Светога.







This goes to iframe