Дела апостолска

О педесетници бејаху сви заједно на истоме месту.

Одједном настаде хука с неба као од дувања силнога ветра, и она напуни сву кућу у којој су они седели,

и показаше им се раздељени језици, као језици огњени, и спустише се на свакога од њих.

И сви се они напунише Духа Светога и стадоше говорити разним језицима, као што им Дух даваше да говоре.

У Јерусалиму било је Јудеја, људи побожних из свакога народа под небом.

А кад настаде она хука, народ притрча и оста збуњен, јер сваки је слушаше како они говоре његовим језиком.

И дивљаху се, и чуђаху се и говораху један другоме: Гле, ови људи што говоре нису ли сви сами Галилејци?

Па како ми чујемо сваки свој говор, сваки свој матерински језик?

Парћани, Миђани, Еламљани и који смо из Месопотамије и из Јудеје и Кападокије, из Понта и из Азије,

из Фригије и Памфилије, из Египта и из крајева Ливијских код Кирине, и који су дошли из Рима,

Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи, чујемо како они нашим језицима говоре о великим Божјим делима.

И сви бејаху зачуђени, и не знајући шта да мисле, говораху један другоме: Шта ли све ово значи?

Али се други подсмеваху и говораху: Напили су се слаткога вина.

Петар приступи тад са једанаесторицом, подиже глас, и рече им: Људи, Јудеји и ви који живите у Јерусалиму, ово да вам је на знање, и слушајте речи моје!

Нису ово људи пијани, као што ви мислите, јер је тек је трећи сат дана;

него је ово оно што каза пророк Јоиљ:

"Посљедњих дана, говори Господ, излићу од свога духа на све људе; и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши имаће виђења, и усниће старци ваши снове.

Да, и на слуге и на слушкиње своје излићу од духа свога у те дане, и прорицаће.

Учинићу да се знаци појаве горе на небу и чудеса доле на земљи, крв и огањ и парење дима.

Сунце ће се у таму претворити, а месец у крв, пре нег дође дан Господњи, велики и славни дан.

И тад ће се сваки спасти који име Господње призове."

Људи Израиљци, послушајте ове речи! Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате;

тог човека одређеним саветом и провиђњем Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте.

Њега ускрсну Бог, разрешивши га свеза смрти, јер не беше могуће да га она држи.

Јер Давид каже за њега: "Господа пред собом једнако ја гледах, јер је он код деснице моје, да се не помакнем.

Срце моје зато се радује и језик се мој весели, и моја ће пут у нади почивати.

Јер ти нећеш Аду душу моју оставити, нећеш дати да твој светац трулење гледа.

Пут живота си ми показао, и весеља ћеш ме напунити ти присуством својим."

Људи, браћо! Нека ми је дозвољено казати вам слободно за праоца Давида: да и умре и укопан би, и гроб је његов и данданас међу нама.

то он ускрсење Христово предвиде и објави, говорећи да се неће оставити душа његова у Аду, нити ће тело његово трулења видети.

Овога Исуса ускрсну Бог, чему смо сви ми сведоци.

Уздигнут дакле Божјом десницом, прими он од Оца Свети Дух који беше обећан, и изли га као што то сад видите и чујете.

Јер Давид не узиђе на небеса, него сам говори: "Рече Господ Господу моме: седи мени с десне стране

док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим."

Нека зна дакле добро сав дом ИзраИљев да је Господом и Христом Бог учинио овога Исуса кога ви разапесте.

Кад они чуше ту реч, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити људи, браћо?

Рече им Петар: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха и примићете дар Духа Светога;

јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све оне који су далеко, колико их год позове Господ, Бог наш.

И другим многим речима увераваше их је и мољаше их, говорећи: Спасите се од овог поквареног нараштаја!

Они који примише реч његову, крстише се и умножи се у тај дан број ученика за скоро три хиљаде душа.

Они устрајаху у науци апостолској, у заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама,

и уђе страх у сваку душу, јер су се преко апостола чињаху многа чудеса и знаци.

Сви који беху примили веру бејаху заједно и имаху све заједно.

Имања и добра своја продаваху и раздаваху свима, како коме требаше.

Сваки дан бејаху једнако сви заједно у храму и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну у радости и у простоти срца,

хвалећи Бога и имајући милост код свих људи. А Господ додаваше сваки дан оне који се спасаваху.