Прва Павлова посланица Тимотеју
Прва Павлова посланица Тимотеју, глава 3
Истинита је реч: ако ко жели епископство, он жели добро дело.
Али епископ треба да је беспрекоран, једне жене муж, трезвен, умерен, уредан у животу, гостољубив, способан да учи;
да није подан вину, ни напрасит, него да је сусретљив, мирољубив, некористољубив.
Он треба да добро управља својим домом и да има послушну децу у сваком поштењу;
јер ако не уме ко својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божју?
Не сме да буде новокрштен, да се не би надуо и упао у суд ђавољи.
А ваља да има и добро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и у замке ђавоље.
Тако и ђакони треба да буду поштени, не дволични, не који много вина пију, не лакоми на поган добитак
и који чувају тајну вере у чистој савести.
А и ови да се најпре окушају, па онда нека служе ако су без мане.
Тако и жене треба да буду поштене, да не опадају, да су трезвене и верне у свему.
Ђакони треба да буду једне жене мужеви, и да добро управљају децом и домом својим.
Јер који достојно своју службу врше, они добијају частан положај и велико признање у вери, која је у Исусу Христу.
Ово ти пишем надајући се да ћу ускоро доћи к теби;
да знаш, ако се забавим, како треба живети у дому Божјему, који је Црква Бога живога, и ступ и ослонац истине.
Неоспорно је да је велика тајна самилости, која је објављена у пути, оправдана Духом, виђена од анђела, проповедана паганцима, верована у свету, узнесена у слави.
