Свето Јеванђеље по Матеју

А кад би јутро, учинише вијеће сви првосвсштеници и старјешине народа против Исуса да га погубе.

И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику.

Тада видјевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старјешинама

Говорећи: Сагријеших што издадох крв невину. А они рекоше: (та ми маримо за то? Ти ћеш видјети.

И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде те се објеси.

А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цијена за крв.

Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима.

Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас.

Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога, кога су цијенили синови Израиљеви;

И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

А Исус стаде пред намјесником, и запита га намјесник говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус му рече: Ти кажеш.

И кад га тужаху првосвештеници и старјешине, ништа не одговори.

Тада му рече Пилат: Зар не чујеш колико против тебе свједоче?

И не одговори му ни на једну ријеч, тако да се намјесник дивљаше веома.

А о Празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће.

А тада имаху познатога сужња по имену Вараву.

И када се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?

Јер знађаше да су га из зависти предали.

А када сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не мијешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега.

А намјесник одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

Рече им Пилат: (та да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: Да се разапне!

Намјесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне!

А кад видје Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети.

И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу!

Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне.

Тада војници намјесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника.

И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач.

И оплетавши вијенац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим, ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави.

И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну.

И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.

И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест: Мјесто лобање,

Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.

А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцку.

И сјеђаху ондје те га чуваху.

И ставише му изнад главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар јудејски.

Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с лијеве стране.

А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима

И говорећи: Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!

А тако и првосвештеници са књижевницима, старјешинама и фарисејима подсмијевајући се говораху:

Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо вјеровати у њега.

Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: Ја сам Син Божији.

Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се.

А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога.

А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?

А неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију.

И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.

А остали говораху: Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави.

А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух.

И гле, завјеса храма раздрије се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде;

И гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли;

И изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима.

А капетан и који с њим чуваху Исуса, видјевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше Син Божији.

И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.

Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих.

А кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.

Овај приступивши Пилату замоли за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.

И узевши Јосиф тијело, зави га у платно чисто.

И стави га у свој нови гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде.

А ондје бјеше Марија Магдалина и друга Марија, које сјеђаху према гробу.

Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата

Говорећи: Господару, сјетисмо се да онај варалица каза још за живота: Послије три дана устаћу.

Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: Устаде из мртвих; и биће посљедња превара гора од прве.

Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате.

А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен.