Свето Јеванђеље по Матеју
Матеј, глава 14
У то вријеме дође глас до Ирода четверовласника о Исусу.
И рече слугама својим: То је Јован Крститељ, он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.
Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу због Иродијаде, жене Филипа брата свога;
Јер му Јован говораше: не можеш ти њу имати.
И хтједе да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.
А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.
Зато са заклетвом обећа јој дати што год заиште.
А она, наговорена од матере своје, рече: Дај ми овдје на тањиру главу Јована Крститеља.
И сневесели се цар; али због заклетве и оних који се гошћаху с њим, заповједи дати јој.
И посла те посјекоше Јована у тамници.
И донесоше главу његову на тањиру, и дадоше дјевојци и однесе је матери својој.
И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и сахранише га; и дођоше те јавише Исусу.
И чувши Исус, отиде оданде лађом у пусто мјесто насамо. А када то чу народ, пође за њим пјешице из градова.
И изишавши Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и исцијели болеснике њихове.
А пред вече приступише му ученици његови говорећи: Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
А Исус им рече: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.
А они му рекоше: Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.
А он рече: Донесите их мени овамо.
И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу.
И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду прије њега на ону страну док он отпусти народ.
И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и бијаше ондје сам.
А лађа бјеше већ насред мора, угрожена од валова, јер бијаше противан вјетар.
А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору.
И видјевши га ученици гдје иде по мору, узнемирише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.
А Исус им одмах рече говорећи: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
А Петар одговарајући рече му: Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води.
А он рече: Ходи! И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу.
Но видећи јак вјетар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме!
И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловјерни, зашто посумња?
И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
А они у лађи приступише и поклонише му се говорећи: Ваистину си ти Син Божији.
И прешавши дођоше у земљу генисаретску.
И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и донесоше му све болеснике.
И мољаху га да се само дотакну скута од хаљине његове; и који се дотакоше оздравише.
